BLOG

Rođen debeo!

Sada ćemo malo da se igramo 🙂
Vidite li ovaj ogromni tekst ispod? To je priča jedne osobe koja je iz “svog ugla” objasnila zašto imamo problema sa kilogramima. Igra će biti sledeća. Dok budete čitali tekst i naišli na nešto u čemu ste se pronašli – “udarite recku” ! Na kraju teksta, želim da ostavite komentar koliko recki ste “udarili” 🙂
Začudićete se koliko je ova priča zaista zastupljena među svima nama..

Rođen sam debeo i umreću debeo! Hiljadu puta izgovorena neistina lako postane istina, ili samo opravdanje sopstvene nemoći da se kaze DOSTA! Ali kako biti jak i reći NE svim tim prelepim, preukusnim i preslatkim kalorijama koje vas gledaju iz prepunih tanjira? Kako pronaći ono malo snage u sebi i odlučno okrenuti drugi list u ovim kasnim tridesetim? Kako pobediti sebe i učiniti taj mali korak za svoj već oronuli, masti prepun omlitaveli organizam? Kako biti jak i okrenuti ledja svom jedinom pravom zadovoljstvu, njenom visočanstvu presvetoj hrani, jer vas je šef baš tog jutra doveo na ivicu nervnog sloma, na parkingu su vam klinci otkinuli retrovizor, žena kod kuće dočekala na nož, a da ne pominjem sve one male stresne situacije koje vas u toku dana odvedu u njen topao, ukusan i sladak zagrljaj? Kako reći NE tom jedinom iskrenom i ukusnom prijatelju koji će vas pred kraj obroka nagraditi čak i dezertom? Kako?
Možda se istina ne krije u odgovoru na pitanja koja počinju sa KAKO. Ispravnije i iskrenije će biti da sva ta pitanja počnu sa ZAŠTO, a odgovori sa ZATO. Hajde da zajedno istini pogledamo u oči.
Rodio se sin prvenac. Puca se iz svih vatrenih oružja pozajmljenih čak i od komšije sa kojim ne govorite. Mesar vrši pokolj u vašem dvorištu. Deda oštri ražanj. Prasići, volovi i kokoške odbrojavaju poslednje sekunde života. Trešti muzika sa zvučnika okačenog na krušku sa koga grmi “Na kapiju otac stao, rakije mu nije žao“ muzika. Prijatelji, rođaci i komšije se sakupljaju. Mnoge od njih i ne poznajete, ali nema veze, jer rodio se sin prvenac.
Stiglo dete u kuću. Cela familija je mobi­lisana čak i one tetke iz trećeg kolena. Spremaju se babine. Zuje mikseri, razbijaju jaja, krcaju orasi….pet torti se peče, a za svaki slučaj pravimo i keks tortu.
“Bože, kako nam je samo lep, i sladak. Daj mu snajka malo rolata nek proba. Da nam što pre podođe.”
“Nemoj baba, deda mu je već dao slaninu. Nije gladan sad je popio pola litre mleka, ljubi ga majka.”
U prvoj godini dete već jede pasulj, i to sa kobasicom. Čak dve sarme pojede. Musake mu nikad nije dosta pa mu dosipamo bar tri puta.
“Kako nam se lepo popravio i porastao. Samo nam nešto slabo hoda. Ide malo pa sedne. Pretura se. Doktore da mu nije nešto sa glavom?”
”Dete vam je debelo!”
“Iju doktore, kako vi to pričate? Moje dete debelo? Šta vi hoćete, da se razboli? Da bude k’o iz logora da je izašlo? Hoćete da posle kaže kako nisam bila dobra majka. Vi doktori nemate pojma…”
Peti rođendan smo proslavili u onoj igraonici. Dobili smo tortu gratis. Na tri sprata sa Mikijem i Pajom. Našem prvencu došle drugarice iz vrtića i sve ga grle, a nama toplo oko srca.
“Uzmi sine i ovo parče što Milena nije pojela. Greota da se baci.”
Prvenac je seo i jeo. Mljackao je i poželeo još jedno parče.
Zaplakao je tek u školi.
“Zašto plačeš sine?”
“Svi mi u školi govore da sam debeo…”
“Nemaju oni pojma. Ti si krupno dete i imaš tek sedam godina i krupne kosti. Izvućićeš se u pubertetu. Ajde, spremila sam ručak. Brzo operi ruke, a posle imamo knedle sa šljivama koje ti najviše voliš.”
Brzo je zaboravio uvrede svojih drugara i smazao cele tri…knedle….i tako prođe još par godina…
Otac sipa supu, ali samo sebi i majci.
“Sipaj sam koliko hoćeš… Nemoj da ostaje iza tebe…Bravo sine sve si smazao…i kako je u školi?”
“Dobio sam keca iz fizičkog…Terao me je da preskačem kozlić.”
“Iz fizičkog? Kozlić? E, vala, šta nam rade s ovom decom. Školstvo nam je otišlo bestraga. Zamisli molim te da četrnaestogodišnjake teraju da preskaču kozlić. Ja sam to radio tek u srednjoj školi. ‘Oćeš ti sine ovu sarmu da mama opere šerpu ja sam pojeo već pet? Plašim se biće mi mnogo.”
Pet po pet prođe još par godina…
“Samo sedi na prozoru i uzdiše. Da se nije zaljubio? Vreme mu je. Ima osamnaest i po.”
“Sine koliko ćeš krempita?”
“Pet mama!”
“Uh, sve mi je teže da ga nahranim. A tek da ga obučem… Evo ti sine pare pa idi sutra u Mek. Odvedi druga…ili…drugaricu neku. Nemoj da tuguješ.”
I tako je sin prvenac stigao na studije. Nova sredina, novi ljudi. Nove stare navike. U studentskoj menzi gleda u meni…
“Krompri pečeni, krompir bareni, krompir restovani, krompir u košuljici, krompir grilovani, krompir na luku, krompir pire, krompir sa krompirom… Molim vas tri porcije, i pola hleba…ne, neću sala­tu, dajte mi malo tog pretopa od pečenja”
I tek što je završio fakultet sreo je nju na diplomskom. Nije dugo potrajalo, sudbonosno “da” je rečeno u prisustvi 764 zvanice u kompletnom koloritu. Aperitiv, predjelo, supa, glavno jelo, sarma, svadbarski kupus, pečenje, sitni kolači i svadbena torta…Ko bi odoleo?
U svojoj 38. godini, sin prvenac ima siguran posao, dobar automobil, lep brak, dvoje dece i 135 kg. Shvata da bi nešto trebalo da promeni u svom životu, ali još uvek ne razume šta. Mlad je, ali kolena već počinju da ga bole, na fudbal sa drugarima ne ide već deset godina. I kako da ode u teretanu kad nema parkinga ispred i stalno je gužva, a on radi do pet, pa dok stigne… Kod kuće gleda sportske kanale zarad zdravog sportskog okruženja u poro­dici, a ne zato što ga to preterano interesuje, jer bi najradije legao da odmori posle ručka. Najveća nevolja je kad se pokvari daljinski pa mora da ustaje za menjanje kanala. Kad se iznervira pošalje dete po kilo bureka i za ženu još četvrt za doručak ujutru… Što ne po­je­de on daće kućnom ljubimcu.
“Draga šta si spremala za ručak?”
“Ja ništa, a tebi bi bilo bolje da nam naručiš picu ili kineze. Deci sam dala pare, ješće napolju. Moram da završim izveštaje.Znaš da imam važan sastanak sutra…”
“Kako ono beše broj onih što prave bruskete?..Nismo odavno…”
I kako posle svega reći NE navici koja je sa nama rasla i u nama odrasla? U Srbalja su dva Boga. Jedan pravi, a drugi je hrana. Kult hrane kao sveprisutan vodi nam živote da i sami toga često nismo svesni. Jer za čoveka koji smrša uglavnom kažu da je propao. A za onoga koji se ugoji da se popravio. Ima li tu logike ili je ova uzročna posledičnost samo duh(ovitost) jezika.
Kako god, posle mnogo godina je uspeo da se otrgne roditeljskom Superegu i iskazivanju vrhunske ljubavi kroz hranu. Vodeći se onom narodnom da ljubav na usta ulazi, odšetao je do zelene pijace i pronašao puno nekakvih biljaka koje nikada nije imao u herbarijumu. I to vrlo ukusnih. A kako kažu i zdravih. Preboleo je ljutnju lepe pekarke kod koje više deca ne kupuju burek. Mesara zamenio ribarom. A put do pijace i nazad predje peške ili na biciklu. Primetio je vrlo brzo kako ga žena nekako drugačije gleda. A i ona komšinica sa petog sprata koja mu se do sad jedva javljala. Šef mu je rekao da je propao, pola kolega ga na poslu zagleda čudno kada iz torbe izvadi kutijicu sa salatom. Ona druga polovina se krsti i žvaće kifle.
Eto nekada je bio čovek…a sad ga nema nigde…ma nije ni pola od čoveka …

izvor: menshealth.rs

ZAISTA NEVEROVATAN TEKST, MORAO SAM GA PODELITI SA VAMA! Recite mi, u koliko situacija ste se Vi prepoznali? 🙂

Možda te i ovo zanima:

3 razloga zašto jedemo previše Top 10 Namirnica Za Mršavljenje Ne Gladujte, Pametno Kombinujte Hranu Koliko Stvarno Treba Da Hodamo Da Bismo Smršali? Jabukovo Sirće Za Mršavljenje Jabuka & Cimet Skidaju Masnoće 10 Saveta Koji Će Vam Pomoći Da Se Ne Ugojite Tokom Uskrsa Uticaj sredine na vas Otkrijte da li volite da jedete Neko smrša, neko ne smrša. Zašto? 3 razloga zašto se prejedamo i 5 načina da to izbegnemo Ćaos hamburgeri Neprijatan test Mršavljenje – Spremnost, ili samo želja za promenom? Kako pobediti glad prilikom mršavljenja? Jelovnik za mrsavljenje Ja mogu da smršam! Naš neprijatelj u 21. veku! Frižideru, ne juri me! Kako funkcionišu preparati za mršavljenje?