BLOG

3 razloga zašto se prejedamo i 5 načina da to izbegnemo

“Znate da je vreme za promenu u trenutku kada se pomerite od stola, a sto ide ka Vama.”

[Dropcaps]Većina nas se bori sa svojom kilažom godinama, pa čak i decenijama dok ne nauči da se hrani na odgovarajući način.
Jedna od navika koju dosta „buckastih“ ljudi ima jeste prejedanje. To je navika koju je veoma teško izbaciti, jer je duboko ukorenjena u nama.
Kada kažem prejedanje, ne mislim na ono „American style“ prejedanje koje smo gledali na TV-u, gde čovek od 250 kg jede 5 kg mesa, 15 jaja i bure mleka za 1 obrok. Takođe, ne mislim na to da se budite u toku noći i praznite frižider, niti da ste zavisnik od hrane koji jede 2,3 čokolade za pola sata. To su već neki teži slučajevi i o njima će biti više reči. Trenutno pričamo o onoj vrsti prejedanja koje volim da nazovem „malo više nego što mi treba“.
Da, baš ono nepotrebno prejedanje koje nas dovede do toga da smo “kao punjena ćurka” posle jela. Baš onaj osećaj kada posle jela “pukćemo” od težine našeg stomaka i pričamo “Tih, što sam se prejeo” (opravdavamo sebe i žao nam je), a onda čekamo da prođe pola sata – sat da bismo ponovo mogli normalno da funkcionišemo,a često nam se i prispava. Da li Vam je poznat takav osećaj?
Pošto volim da moji tekstovi budu konkretni, a ne “smarajući” kako bi mi mladi rekli, hajde odmah da vidimo šta možemo da uradimo povodom toga.[/Dropcaps]

Šta su glavni uzroci prejedanja?

Prvo pitanje koje se postavlja u ovom slučaju jeste – “Zašto se uopšte prejedamo?” Mora da postoji neki razlog, zar ne? Pa naravno da mora. A evo i 3 najveća razloga. U kojem od ovih ste se najviše prepoznali?

Razlog br. 1: Loše nasleđena navika

Kao što sam već rekao, kod nas Srba je poznato da trebamo “muški” da se najedemo. Čuli ste to 100 puta, sigurno…
Od malena, roditelji nas uče tome da trebamo dobro da se najedemo “da bi porasli” i “da bi bili zdravi”. Što je i tačno. Ali setite se šta su Vam tada davali da jedete? Paštetu, ili neki namaz, ili vruće prženice, isl. Nažalost, tako je.
Takođe, svaki čas nas pitaju da nismo slučajno gladni i stalno nam nešto guraju u usta. A o bakama i da ne pričam. Teško onome ko je uz baku odrastao! 🙂 Taj mora svaki čas da jede, inače baka neće biti zadovoljna, je l’ da? Šalu na stranu, ovo je zaista jedan od razloga kako krećemo da stičemo loše navike.
Zamislite da su nas roditelji od malena učili da je krofna loša, da su prženice čista masnoća i da se pašteta pravi od nogica i iznutrica? Zamislite da su sa gađenjem gledali takvu hranu, i da je uopšte nisu spremali? Da li biste i Vi tako na to gledali u svom odrastanju? Pa naravno da bi. Roditelji imaju veliki uticaj na nas, to je neosporivo..

Evo, opet krećem od sebe. Sve ovo što sam Vam ispričao, jeste iz ličnog iskustva. Odrastao između 2 babe, možete da zamislite u kojem “izobilju” hrane sam živeo :-). I šta se događa sada?
Pa, volim da se prejedam! Ja volim da jedem, ali volim mnogo količinski da jedem! Nema veće radosti nego kada jedem i uživam u ukusnoj hrani! Kada zagrizem sočno jelo, pa ga žvaćem, gutam i odmah nastavljam dalje. E, to je čist primer usađene navike i ja sam toga svestan.

Razlog br. 2: Emocionalna potreba – zadovoljstvo

Ali, bilo kako bilo, navika je stvorena i kako godine prolaze sve više i više ta navika jača. Ono što je još gore jeste da vremenom počinjemo da “proširujemo creva” i naše potrebe su sve veće.
Počinjemo da shvatamo da je normalno da jedemo mnogo. Sednemo za sto, pojedemo obrok i onda se razmišljamo da li da sipamo još malo, ili ne.. Ta mentalna borba traje par sekundi i uvek se završi sa onim “’ajde, još samo ovaj put ću”. I onda opet sipamo još malo! A ne znamo da treba proći 10-15 minuta da bi naš mozak registrovao sitost.
Za tih 10-15 minuta, mi i dalje jedemo i prejedemo se!
I kada se tako iz dana u dan prejedamo, postane nam normalno da to radimo. I veoma je teško da se izborimo sa tim, jer je naš prag sitosti pomeren. Nismo više siti kada pojedemo koliko nam treba, već smo siti kada još malo na to dodamo. I tako vremenom gradimo emocionalnu potrebu za tim malim prejedanjem. Postane nam slađe tih par zalogaja, nego čitav obrok pre toga. Počinjemo da se gojimo, a teško je promeniti naviku.

Razlog br. 3: NAJVEĆI RAZLOG – Nedostatak hranljivih sastojaka

Da li znate šta ovo znači? Da li ste svesni ovog problema? Ovo je problem današnjice!
Hrana koju jedemo u sebi ne sadrži vitamine, proteine, minerali i ostale stvari koje su nam neophodne. Hrana koju jedemo ne daje nam ono što našem telu treba da bi bili siti i koliko god jeli i dalje smo gladni.
Primer:
Pojedete burek i jogurt i posle pola sata Vam se traži nešto slatko.
Zašto?
Pa našem telu ne treba masnoća i ono i dalje traži sve neophodne nutrijente, koje burek nažalost burek ne sadrži. Nemam ništa protiv bureka, čak ga i sa vremena na vreme pojedem, ali moramo pojesti i nešto kvalitetnije u toku dana, inače smo u gadnom problemu.
Zato postoje osobe koje su svaki čas gladne i dešava se da jedete, jedete, jedete i onda osetite da ne možete više da pojedete, jer ste puni, ali Vam se i dalje nešto traži.
Treba da znate da ako Vam se stalno nešto traži, da je jedini razlog to što Vašem telu niste dali ono što mu treba. To je jako prosto.

Da li je dobro prejedati se?

Hm, pa i nije baš. Npr, ako se prejedamo, to znači da unosimo više nego što nam je potrebno, što znači da se gojimo (ako to ne potrošimo nigde). Dakle, nije dobro ukoliko ne želimo da se gojimo.
I glavni razlog zašto nikada nisam uspeo da smršam jeste što sam mislio da moram da prestanem da jedem koliko ja hoću da bih mogao da smršam. I čim bi mi neko rekao “Znaš, trebao bi malo da smršaš….”
Odmah bi se u meni palila lampica “Aha, ne smeš više da jedeš koliko hoćeš, nemoj to da radiš”, jer emocionalna povezanost sa hranom mi je bila jača od bilo čega. Jednostavno, volim hranu. Sećam se kada sam čitao članak o tome kako da smršam i posalo je nešto poput: “Hrana nije centar sveta, smanjite svoje porcije!!!” , a ja automatski sebi dajem odgovor na to: “Ali čoveče, ja volim da jedem, ja hoću da jedem, neću da smanjim svoje porcije!“
I zato sam stvorio gard prema mršavljenju, sve dok nisam naišao na zdrav obrok. To je jedina stvar koja mi je omogućila da i dalje jedem koliko hoću, a da nemam problema sa kilogramima.
Jer je moguće da se balansira… I to je super.
Dakle da zaključimo: Prejedanje nije loša stvar, samo ukoliko možemo da ga balansiramo u toku dana. A ukoliko ne nađemo način da ga balansiramo, prejedanje je osnovni razlog zbog kojeg ćemo se gojiti sve više i više.

Šta uraditi povodom prejedanja?

Sada, uz zdrav obrok imam mogućnost čak i da se prejedam a da nemam problema sa kilogramima, ali i tu naviku sam promenio u velikoj meri. A zašto je to tako?
Pa zato što ako svome telu date ono što mu treba, telo neće biti gladno, i kasnije kada dođete do stola, nećete ga zbrisati, već ćete jesti u normalnim granicama i osetićete sitost u trenutku kada baš to treba.
Postoje još par stvari koje sam uveo da bih izbegao prejedanje, pa možete da probate i Vi. Ali, pod uslovom da mi javite kakvi su rezultati 🙂

Evo šta želim da uradite:

1) Probajte da odmah (1,2 minuta) pre ručka pojedete jednu voćku i popijete 1 čašu vode. Zadivljujuće je kako ćete osetiti u toku ručka neku blagu dozu smirenosti i manju potrebu za prejedanjem.

2) Sipajte u tanjir onoliko koliko mislite da je za Vas dovoljno i nemojte posle toga opet sipati. Kažite sebi: “Ova porcija je za mene, i to je to. Nema sipanja ponovo.” Kada pojedete to, sačekajte 15 minuta ma koliko god da Vam se činilo da ste gladni. P.S Prvi put dubokom kašikom 🙂

3) Nemojte piti vodu u toku jela. Voda spira želudačnu kiselinu i samim tim hrana ne biva lepo iskorišćena i ne zasitimo se u onoj meri u kojoj bismo trebali.

4) Probajte da žvaćete do te mere da Vam hrana u ustima bude kašasta!
Pošto proces varenja počinje u ustima, a ne u želudcu, iskoristite maksimalno svoja usta. Usitnite hranu do maksimuma iz prostog razloga što će se bolje apsorbovati u telo. Naš želudac nije drobilica, ne dopustite da se muči i ne dozvolite da jedete, a da se hrana ne iskoristi do maksimuma..

5) Ako ne uspete ništa od ova 4, jedite koliko želite, sipajte koliko želite i dopustite sebi barem da se zadovoljite na tom polju. Jedite do mile volje! Ali znate kako ćete izgledati i čemu Vas to vodi, nažalost. Nemojte da gladujete, bićete pod stresom i to je još gore. Ja najbolje znam kako je kada si gladan – čoveka bih ubio 😀

Takođe, možete probati i na najbolji mogući način za koji ja trenutno znam. Kliknite OVDE i pogledajte.

Pozdrav!
Za Vaš uspeh,
Dušan Babović