BLOG

 
MIND Dijeta Protiv Alchajmera

MIND: Dijeta Protiv Alchajmera

Stručnjaci već godinama tvrde kako ono sto jedemo utiče na zdravlje srca, a sve bise dokaza uspućuje na to da isto važi I za mozak

Istraživači Univerziteta Ras Medicinskog centra u Čikagu smislili su rezim ishrane pod nazivom MIND dijeta, za koju se smatra da može usporiti razvoj Alchajmerove bolesti za cak 53 procenta. Prema recima vodećeg stručnjaka ove studije – nutricioniste I epidemiologa M. K. Morisa – ishrana je samo jedan od mnogih potencijalnih faktora koji igraju ulogu u tome hoće li neko oboleti od Alchajmera. Genetika I faktori poput pušenja, vežbanja I edukacije takodje su veoma vazni. Pokazalo se da MIND dijeta usporava slabljenje kognitivnih funkcija I sprečava neurodegenerativne bolesti, uključujući Alchajmera.

MIND dijeta razvrstava namirnice na petnaest grupa, od kojih prvih deset blagotvorno deluju na zdravlje I sprečavaju demenciju, dok bi drugih pet trebalo izbegavati u ishrani. Ovaj rezim je nastao kao kombinacija dveju dijeta za koje je dokazano da blagotvorno deliju na srce. Naime, MIND dijeta je nastala kombinovanjem mediteranskog načina ishrane I DASH dijete, a obe su poznate po tome sto štite kardiovaskularni sistem I čuvaju zdravlje celog organizma. Ovaj rezim ishrane prvenstveno podrazumeva što češće konzumiranje sledećih namirnica:

Lisnato Zeleno Povrće
Povrće je povezano sa usporavanjem procesa propadanja kognitivnih funkcija kod starijih osoba. Naročito efikasnim pokazale su se namirnice poput spanaća, kelja, blitve, repe, brokolija, rukole I zelene salate. Lisnato zeleno povrće je odličan izvor vitamin K, folate, beta-karotena I luteina – nutrijenata za koje se smatra da čuvaju neuroloske funkcije. Preporučljivo je jesti salate bogate nekim od ovih namirnica najmanje šest puta nedeljno. Takodje, u ishranu treba uvrstiti ostale vrste povrća, I to najmanje pola šolje dnevno.

Bobičasto Voće
Bobičasto voće obiluje polifenolima, fitohemikalijama koje štite moždane ćelije sanirajući štetu sto je nanose slobodni radikali, ublažavaju upalne procese, uklanjaju iz organizma toksične protein taložene godinama. Istraživanja pokazuju da borovnice I jagode imaju najizraženija blagotvorna svojstva, a minimalna preporučena količina jeste pola šolje ovog voća nedeljno.

Orašasti Plodovi
Sve vrste orašastog voća pomažu pri regulaciji povišenog krvnog pritiska, snižavaju nivo lošeg holesterola I sprečavaju dijabetes tipa 2, a svi ovi poremećaji povezuju se s razvojem demencije I Alchajmerove bolesti. Orašasti plodovi su odličan izvor vitamin E, koji sprečava navedene zdravstvene poremećaje. Istraživanja upućuju na to da orasi (najznačajniji pripadnici ove grupe) poboljšavaju koncetraciju, memoriju I brzinu kojom mozak obradjuje informacije. Ovo voće sadrži polifenole, a I idealan je biljni izvor alfalinolenske kiseline, vrste omega-3 masne kiseline koja blagotvorno deluje na moždane funkcije. Stručnjaci preporučuju da se orašasti plodovi konzumiraju sto češće (oko 30 g dnevno).

Mahunarke
Sočivo I pasulj spadaju u namirnice koje sadrže složene ugljene hidrate, koji obezbedjuju stabilno snabdevanje mozga glukozom. Pored toga, doda li se najmanje pola solje kovanog pasulja ili drugih mahunarki nedeljnom planu ishrane, može se sniziti visok krvni pritisak, kao I nivo lošeg holesterola u krvi.

Žitarice
Namirnice koje pospešuju funkcije kardio-vaskularnog sistema, poput žitarica, takodje su dobre za mozak. Naime, srce I krvni sudovi snabdevaju mozak važnim nutrijentima I kiseonikom. Ukoliko je ovo snabdevanje ograničeno kognitivne sposobnosti mogu oslabiti. Preporučljivo je u jedan obrok dnevno uvrstiti I hleb od celog zrna žita ili pola šolje neke kuvane žitarice, integralnog pirinča, kinoe, ili pak ovsenu kasu.

Riba
Ribu bi svi trebalo da jedemo najmanje triput nedeljno, po sto grama. Samo vrste riba poput lososa, pastrmke, sardine ili haringa sadrže omega-3 masne kiseline, koje su važne za moždane funkcije I usporavanje procesa starenja mozga. Takodje, ove kiseline sprečavaju taloženje beta-amiloida, vrste proteina koji se smatra jednim od direktnih uzročnika Alchajmerove bolesti.

Živinsko Meso
Trebalo bi češće konzumirati belo živinsko meso – za razliku od crvenog, koje je najbolje izbegavati – jer je povezano s nižim rizikom obolevanja od demencije I Alchajmera. Medjutim, ne treba preterivati, preporučljivo je jesti meso dvaput nedeljno, po mogućstvu – bareno ili pečeno u rerni bez dodatnih masnoća.

Maslinovo Ulje
Ovo ulje treba da se koristi u pripremi većine jela, jer obiluje monozasićenim mastima, koje ublažavaju upalne procese I sprečavaju oštećivanje krvnih sudova. Ekstra devičanska maslinova ulja takodje sadrže oleokantal, fitohemikaliju sto, kako naučnici smatraju, pospešuje proizvodnju dveju enzima važnih za uklanjanje štetnog proteina beta-amiloida iz mozga, koji se dovodi u vezu s pojavom Alchajmerove bolesti.

Vino
Istraživanja pokazuju da časa vina dnevno čuva memoriju I smanjuje rizik od Alchajmera. Nizak nivo alkohola u organizmu ima protivupalna svojstva, medjutim, prekomerno konzumiranje vina može negativno uticati na mozak.

Jelovnik
Doručak
Kruške Punjene Žitom I Orasima
Predlog za doručak uključuje bareno žito s orasima ili lešnicima pomešanim sa suvim voćem, te kefirom serviranim u izdubljenoj polovini kruške. Kefir dodajemo ovoj kombinaciji da bismo povećali unos probiotika u organizam, dok je orašasto voće odličan izvor prirodnih masti, važnih u ovom, kao I u mediteranskom režimu ishrane.

Ručak
Poširani Škampi S Kuskus Salatom
Ručak koji se sastoji od skampa posiranih s limunom I kuskus salate idealan je dodatak morske hrane ovoj dijeti, s naglaskom na salatama pripremljenim od zelenog lisnatog povrća, karakterističnim za MIND dijetu, koje su povezane s ocuvanjem kognitivnih funkcija. Izraelski odnosno mediteranski kuskus kinoom dopunjuje ovaj obrok vlaknima, vitaminima I mineralima.

Večera
Marinirana Piletina Sa Salatom Od Sočiva
Piletina se priprema u marinade od limuna I ruzmarina, dok salatu cini zeleno lisnato povrće I sočivo preliveno medom. Živina, pasulj, mahunarke I maslinovo ulje blagotvorno utiču na organizam, te sprečavaju Alchajmerovu bolest. A ukoliko se upare s odličnim vinom, predstavljaju pravi primer kako hrana može prijati I duši I telu.

Desert
Zalogajčići Od Meda I Ječma
Ukoliko servirate ovaj desert kao zalogajčiće, lakše ćete kontrolisati količinu koju ćete pojesti. Ukoliko mu dodate borovnice prelivene vinom I medom, dobićete pravu energetsku bombu.

Namirnice Koje Treba Izbegavati
Stručnjaci veruju da je I najmanje pridržavanje pravila ovog režima ishrane dovoljno da se sačuva zdravlje mozga. Pored navedenih namirnica, koje je preporučljivo konzumirati, sledi spisak onih sto ih treba izbegavati u ishrani.

Crveno Meso
Iako ova namirnica nije striktno zabranjena u MIND dijeti, istraživanja upućuju na to da ograničeno konzumiranje doprinosi zaštiti moždanih funkcija.

Puter I Margarin
Ove namaze treba svesti na kašičicu dnevno, a umesto njih koristite maslinovo ulje, koje je dobro za zdravlje mozga.

Sir
Iako je sir veoma ukusan, on nema blagotvorno dejstvo na mozak, prema istraživanjima vezanim za MIND dijetu. Da biste smanjili rizik od Alchajmera, ograničite konzumiranje ove namirnice na dvaput nedeljno.

Peciva I Slatkiši
Osim sto nisu dobri za liniju, peciva I drugi slatkiši mogu imati veoma štetno dejstvo nazdravlje mozga, te je vazno striktno ograničiti konzumiranje ovih namirnica na maksimalno pet puta nedeljno.

Pržena I Brza Hrana
Ova vrsta namirnica nije preporučljiva ni osobama koje su na ‘običnom’ režimu ishrane. Ukoliko ne možete bez njih, veoma je vazno da svedete konzumiranje brze hrane na maksimalno jednom nedeljno. Ako želite, možete I da probate naše proizvode za zdravu I balansiranu ishranu OVDE.

TAGS > ,

Post a comment